Tamara Stamenković
  • Voliš taj mač, kao da si rođen s njim umesto ruke

    Nisu zatvor misli koje pritiskaju tvoju lobanju dok ne smrskaju rešetke koje sam ređaš da se zaštitiš od terorista. Zatvor si sam sebi. Nije istina da živiš i dišeš, i jecaš i izvrćeš svoje iznutrice na sve pogrešne načine onda kad se povinuješ lažima koje ne prepoznaješ, jer nisi žrtva više nego što su drugi.…

  • Već su mrtve, ali one to ne znaju – jer su žive samo kad pripadaju

    Ponekad čujem samo eho onoga što sam nameravao da napišem. Krik iz pustoši koju ostavljam za sobom kad nemam više šta da dam. I krik se pretvori u eho, ubrzo nestaje u daljini. I ne mogu zaustaviti tišinu nakon, jer samo tišina pokreće moje ćutanje. Zaista je neobično što sam prihvaćen mnogo bolje onda kada…

  • Iskasapljeni san može trajati ceo život ako ga dobro neguješ

    Osećam tvoje pokrete u meni, mesnati ukus poslušnosti, fraktalnu dinamičost balerine, vidim tvoja krvava minijaturna stopala kako ostavljaju tragove oko mene, ubrzanim tempom, i svaki otisak stopala priča romane. Vidim te kako stružeš noktima ivice svog predkodiranog postojanja ne znajući šta ti nedostaje dok ne prestaneš da se okrećeš u zanosu egzistencijalne krize. Posekao sam…

  • Da li se usuđujem da te ovekovečim?

    Da li se usuđujem da te učinim besmrtnom? Ako pretvorim svaku osobu koju sam voleo u mastilo, neću imati vremena da izmislim nove planete. Ako ne izmislim nove planete, neću imati koga da odvedem tamo. Kidaću klišeje u prolazu, cvet po cvet, moje metafore za samo jedan iskren osećaj, skupljaću ih večno, jer na tren…

  • Ne možete izgubiti ono što nikada niste posedovali

    Kuća bez posetilaca, život bez prethodne najave, nevidljiv među zabludama i šamarima, tiho jeca iza svojih zidova, iako me steže i guši. Boca koja pluta prljavim vodama, bez pisma, bez potpisa, nema kome otići. Ta kuća je skelet, ta kuća sam ja. I skelet ima dušu. Za neke od nas, ako budemo imali sreće, nikad…

  • Verujem da mogu ispočetka skrojiti svoj početak

    Dajem stvarnosti šansu, ali ne srljam slepo u njene odaje, ne padam lako na svaki šum kao kad sam bio dete. Predajem se svetu koji širi ruke da me zagrli ili smrska, rizikujem. Čučnem samo da provirim kroz posekotinu na desnom dlanu, da podsetim sebe kako sam krvario da zaštitim ono što je moje. I…

  • Ako je vidiš, pozdravi je

    Ako je vidiš, pozdravi je, ostavila me je prošle jeseni u parku, na klupici – nisam ni pomislio da je vratim. Ako pita kako sam, reci joj da sam dobro. Možda će te pitati da li sam je zaboravio, reci joj da jesam, odavno. Ako je vidiš, pozdravi je. Ljubav među nama se brzo desila,…

  • Čovek koji se nerado naziva istim

    Udovolji mi, pobedi me. Ovog puta predajem svoje kosti, udovolji mi, rastavi ih na pola, pa ih smrskaj. Okusi moj gubitak, iako to možda ne zaslužujem, ali danas je takav dan, a ja živim od noći. Ne znam za načine discipline, ne poštujem ih, ne povinujem se kičmi od pravila i redosleda, već lomim svoju…