Poezija

Pokidaću kožu prstima punim stranih tela ispod noktiju

Pokidaću kožu
prljavim prstima
punim stranih tela
ispod noktiju.
Razvlači se kao elastin,
ubeđena
da su moje šuplje kosti
njen dom.
Njeni slojevi su puni
tragova, puni krvi.
Kopam dlanovima,
zarivam nokte što dublje
u nju,
bespomoćno.
Svakog dana.
Tu je.
Sve više ubeđena da sam baš
ja
pravi za nju.
Da je moje meso njeno meso.
Da smo jedno.
A ja znam da nismo.
Svaki put kad pogledam u ogledalo,
svaki put kad osetim vodu,
svaki put kad obučem košulju,
ja znam da nismo jedno.
Ponekad ne znam da li moja koža
nije moja
ili ja nisam njen.
Svakog dana se opipavam,
ali me ona štiti.
Ne da mi da doprem do sebe;
ne da mi da me kosti zarobe.

Оставите одговор