Poezija

Posebna vrsta životinje

Ja sam posebna vrsta životinje,
žudim da probam ljudsko meso.
Želim da okusim otrovnu krv pomešanu
sa čistoćom tvog srca istovremeno.
Čeznem da osetim tvoju unutrašnju lepotu,
sa osmehom na licu i olakšanju u želucu nakon.
Da progutam ljubav i mržnju,
iz jednog pokušaja.
Želim da žvaćem gnev i bes,
dok mi zubi polako krckaju i krvare.
Vapim da osetim sve.
A potom da očistim zube
ljudskim ponosom i egom.
I onda kad najviše drhtiš
u rukama koje te oskrnavljuju,
da se predaš pohotnosti
koja te već raskomadala
jednim pogledom.
U nezasitoj želji da te probam,
gubim se i pronalazim.
Čupam korene u sebi
da ih ispunim krvavom
požudom za tobom.
Životinjski instinkt
da se nahranim onim
što me jedino može zasititi.
Pucaju kosti dok se
transformišem u oblike
onoga što te može progutati.
Konstantno se produbljuje.
Nagon u meni gori da osetim
miris tvoje kože koju kidam kandžama
i da sažvakam meso dok
ne postane deo moje utrobe.

Оставите одговор