Proza

Povuci okidač

Zatvori oči i reci mi šta vidiš. Da li je to tama ili mračna senka svih neispunjenih želja? Svih progonitelja tvoje savesti? Svaki odgovor nalazi se iza zatvorenih očiju. Stisni ih jače, da zaboli. Izbroji do deset, pa nastavi da posmatraš tamu. Koje detalje ćeš zapamtiti, a koje odbiti da primetiš, samo zato što su previše prisutni, pa stvaraju istinitu sliku? Toplo je kad nasloniš ledeni pištolj na mesto gde srce ubrzano lupa, ali hladno je kad ono kuca unazad. Zar se ne preznojavaš od neprijatnosti koju stvaraš sebi? Spržiće ti grlo te knedle koje uporno gutaš. Zar ti se nije već osušilo od svih toksičnih reči koje ne smeš da izgovoriš, a tu su? Peku već zapaljeno meso. Plašiš se sopstvenog života? Povuci okidač onda! Jedva dišeš i ostaješ bez daha? Ko ti ga uskraćuje sada? Ne možeš da se oprostiš sam sa sobom pošto nemaš nikoga kome bi rekao da odlaziš, a imao si sve? Drži čvrsto taj pištolj onda, drži ga samouvereno. Reci sebi da je vreme da odeš i učini to! Počinješ da se raspadaš, zašto? Zato što prvi put držiš oružje ili zato što stojiš ispred ogledala? Zbog pokušaja da stvoriš jači utisak na život ili zato što je ogledalo previše prljavo da vidiš sebe onakvog kakav zaista jesi? Groznica koja nikako da prođe. A možda je to samo nada koja govori da se možeš promeniti. Da li već razmišljas sta će reći ljudi? Kako će reagovati oni kojih si se tek sada setio da postoje? Razmišljaš o tome da li će ti nedostajati svež vazduh? Rasvesti se! Ti odavno ne dišeš čim želiš sebi da oduzmeš razloge da ga udahneš. Tako predivno posmatraš ljude, a kakav si čovek pokazuje tvoja spremnost da ubiješ zbog nekoga. Tako ćeš samo ubiti sebe, sitnog i nebitnog. Učinio si sebe takvim. Od čoveka velikog srca, ti stavljaš pištolj na to srce i biraš da se još više umanjiš. To srce je ono što te dovelo do ovog prelomnog trenutka, zar ne? Srce ili razum? Razmisli dobro. Da je neko drugi na tvom mestu, on bi tu ruku fiksirao pored glave. Pucaj u glavu, ne krivi srce. Šta čekaš? Zar to nije bila tvoja ideja? Zar ovaj život nije ničeg vredan? Potrošićeš uzalud taj metak, u mat poziciji si. Težak je pištolj? Još je teža odluka. Imaš rupu u srcu, imaš rupu u glavi. Gde ćeš da pucaš? Šta ćeš da ubiješ? Sebe ili sopstvene greške? Šta repetira pištolj? Reci mi. Nisi ti, ali da li si? Samog sebe si doveo ovde, samog sebe izvuci. Nemoj da klečiš ispred ogledala, kleči tamo gde treba. Ili povuci okidač istog trena ili ga baci. Pokupi delove svog razuma koji nisu vredni takvog oskrnavljenog uma i promeni se. Sledeći put neću biti glas u tvojoj glavi, sledeći put ću biti tvoj metak.

Ostavite odgovor

Inline
Inline