Ambis misli

Pretvaram se na trenutak da nema besmisla oko mene

Pretvaram se na trenutak da nema besmisla oko mene. Pretvaram se da je tako divno probuditi se i gledati kroz prozor srećne ljude. Razmišljam o relativnosti te iste sreće i shvatam da se jedino mogu osloniti na sopstvenu. Niko drugi mi je neće tek tako pružiti. Iza toga uvek postoji neka skrivena namera. Nažalost. Tako da se danas pravim da toga nema, da iskrenost postoji, u svakome i svemu.

Pretvaram se da je ovaj svet prepun ljubavi i da postoji nešto vredno življenja. Da nema bespotrebne mržnje i neosnovanih osuđivanja. Da smo svi mi zaslužili da budemo voljeni onakvi kakvi jesmo, i da nam niko ne može uzeti ljubav prema nama samima. Na trenutak sklapam oči i padam u ambis fantazija o jutrima bez jučerašnje brige i danima koji su ispunjeni smehom iz dubine duše. Smišljam imena za nove snove, dajem mašti slobodu da stvori novi svet umesto ovog tužnog koji puca po šavovima svakog dana sve više i više. Verujem u ljude.

Danas verujem da, ako smo dovoljno hrabri i željni promena, možemo pronaći sreću, prvo u sebi, a onda i u drugima, pretvarajući ovaj svet u bolje mesto, a ne pretvarajući se svi zajedno da smo srećni. I polako se pretvaram u osobu koja će biti deo tog sveta. Oslanjam se na svoju sreću. Od danas.

Оставите одговор