Tamara Stamenković
  • Gubim tvoje vreme, kao što ti trošiš moje

    Slušaj me pažljivo. Ne trebaš mi da ubijaš pauke. Mogu da kupim sama sebi cveće. Možda ne volim cveće, ali nije mi potrebno da pretpostavljaš. Umem sama zaključati vrata noću. Ne trebaš mi da gledamo zvezde i pričaš mi o sazvežđu. Mogu sama proučiti astrologiju, već je znam bolje od tebe. Radije spavam sama, ne…

  • Prazan ram u muzeju umetnosti

    Da li se sećaš onog (be)smislenog dana? Napravio sam budalu od sebe u muzeju umetnosti stojeći u praznom ramu, pokušavajući da izgledam intelektualno. Gledala si me, sigurno misleći: „Lud ili izgubljen?„. I nisi se nasmejala meni, već slici pored. Krenuo sam kući u slepom besu, razmišljajući: „Umetnost je glupa i sama sebi se ruga„. Napravio…

  • Ako prodate dušu, postaćete vino na Đavoljim usnama

    Kažu, ako prodate dušu, postaćete vino na Đavoljim usnama, gorko, a slatko, otrovno, gusto. Kažu, ako sklopite taj pakt na raskrsnici, u petak u ponoć, sa senkom krvave šupljine, bićete nadareni, prokleti, ne znam. Providnost teče od ugriza na mom vratu od bisernih očnjaka, a ja zauzvrat klizim na njegovom presečenom zglobu. Sečemo se da…

  • Snovi nikad ne umiru

    Nikad nisam shvatao da tama sadrži haos dok nisam otvorio oči u njoj. Našao sam sebe okružen sveže ofarbanim zidovima u belo, sa leve i desne strane plastične zelene stolice, svilene zavese, a sva vrata su bila identična. Ono što mi je paralo uši bili su glasovi visoke frekvencije ljudi i mašine koje rade nesinhronizovano.…

  • Izgledaš predivno tako izgubljeno

    Izgledaš predivno tako izgubljeno, sa slušalicama u ušima i rukama u džepovima, tako da ti ništa ne remeti mir. Nemirne kose, zatvorenih očiju posmatraš svet, onaj u sebi, onaj zabranjen onome spolja. Bez pametnog telefona koji te svakako neće učiniti pametnijom, sa isključenim zvukom, ne želiš bilo kakvo ometanje. Prolaziš pored mene dok sedim na…

  • Energetski vampiri

    Da li ste upoznali ljude koji vas čine umornim i slabim i čine vaše prisustvo suvišnim? Vaše biće isprekidanim, a misli nepotpunim? Da li ste ikada upoznali ljude koji su toliko morbidni, oni koji samo sišu tuđe energije i prisvajaju ih u lični ambis, skupljaju i upijaju, kasnije reflektujući ih na vas? U stanju su…

  • Duhovi ne dolaze uvek u ljudskom obliku

    Znaš onaj osećaj hladnoće i mrtvila oko tvoga vrata koji ti se neočekivano prikrade krišom, uvek iza leđa, uvek za strepnju bliže? Kad ti se koža naježi na trenutak ili dva? Osećaš ga i sada. Uvek šapuće, uvek vreba. Ali kada dođe, zgrabi te za vrat i natera da vrisneš ono što se nikada ne…

  • Prijatelji smo, kažeš

    Prijatelji smo, kažeš, dok naslanjam glavu na tvoje rame, a ti me grliš sve jače. Ako ikada pokušam da ti se približim, znam da me nećeš odbiti, jer to prijatelji ne rade, zar ne? Ali možda ću i ja početi da želim još, da želim više od tebe. Smešno je, oboje znamo da je zabranjeno,…