Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

Reči su paraziti za moju nežnu kožu

A onda su reči krenule da nadolaze.⠀
Jedna po jedna,⠀
takmičile su se koja će prva stići do mog tela.⠀

Udarci bolniji od samog pendreka.⠀
Slovo po slovo, nago telo,⠀
prilepljivanje osuda za isto.⠀

Reči su paraziti koji⠀
naseljavaju moju nežnu kožu.⠀

Bledo mastilo⠀
poput osušene krvi⠀
tetoviralo je moje telo⠀
kako je htelo.⠀

Svi moji pokušaji⠀
su postali bedni.⠀

Poseci,⠀
iseci,⠀
raseci.⠀

Razvuci moju kožu i pokrij se njome.⠀

Nije bilo izlaza,⠀
ali je bilo ulaza,⠀
za njih.⠀

Prišivam svoje unutrašnje stanište⠀
u pokušaju da zaštitim svoj nemir.⠀

Do univerzuma u meni ne dolazi se lako.⠀
Džaba stvaraš crne rupe po meni.⠀

Da li znaš da ništa ne ubija⠀
ljudsko biće više nego sama reč?⠀

To je laž.

Оставите одговор