Prezirem ovog dželata u sebi koga vidim.
Tako taktično,
prefinjeno i pravilno;
Način na koji govori i ponaša se.
Muka mi je od njegovih postupaka,
mržnja i mračna namera teče;
Unutar mojih promrzlih vena.
Ispunjavaju me sadističke vizije,
tako da sam jednostavno morao to da uradim;
Abolirati ovo biće.
Smišljajući svoje zle planove,
brušenje ove grube krševite oštrice;
Stavljam sebe u duboki trans.
U trenutku kada hodam ovom mračnom ulicom,
zgrabim ga sa zadnje strane,
prerezao mu grkljan od uživanja;
Došao je i na mene red,
rukama od kanapa,
snagom tela bez glave.
Kao mač hladnoće,
seče kroz emocije,
poput arhitekte,
oblikuje svaki fragment uma.
Kao vladar surovosti,
donosi odluke bez trunke saosećanja,
U njegovim očima,
samo hladna praznina.
Morao sam da presečem uže,
odlučio o njegovoj sudbini,
agonija vrišti iz palog unutrašnjeg tiranina,
Oslobađam se,
postajem gospodar sopstvene ravnoteže.
Dela ovog dželata u meni kipe;
Užitak u zlu,
moć u nasilju,
tamne misli vladaju umom,
kao senke u duši,
obuzimajući sve.
I sada,
dok sam ja u kontroli,
ovog tela koje smo delili.
Sada mogu biti samo sa sobom.
Sada mogu baciti omču namenjenu sebi.
Makar na par večnosti u nekoliko sekundi.
Barem nekoliko trenutaka mira.
