Poezija

Sanjala sam san

Sanjala sam san,
u slomljenom,
hladnokrvnom svetu.
O svetu bez pukotina.
Gde smeh neograničenih sanjara
odzvanja i postaje zvuk
koji se razbija na bezbroj tonova.

San o svetu gde integritet
teče kroz ruke ljudi,
a ne razliva se u krvave reke nemorala.
Svet gde nismo poklekli
pred onima koji nas ne prihvataju
onakve kakvi smo
i žele da promene suštinu
po kojoj se izdvajamo.
Gde staklene ruke ne moraju
držati nepotrebne terete,
već mogu da se razbiju,
slobodno i sa lakoćom.

Hladni pesak pozdravlja
moja hladna stopala
i moje misli lutalice kroz beznađe,
dok se vetar igra mojim
spaljenim sivim senkama,
ometajući moje rane,
donoseći mi dugotrajne uspomene,
neka daleka sećanja.

Sanjala sam san lebdeći
iznad svog tela
u raskomadanom svetu
sa delimičnim ljudima.
Kao što krici straha kidaju kosti,
kao što gladne oči gutaju prazninu,
razbijena budućnost viri
kroz slomljene prozore.
Kao što civilizacija leži zbunjeno
pred stopalima svojih stvaraoca,
tako ležim i ja sanjajući san
o beskrajnosti čovekove istrajnosti.

Ostavljena na milost i nemilost
višim silama koje me vrebaju
i mešaju me u svoju
komplikovanu ukrštenicu.
Da se uklopim negde,
da budem povezana sa nečim.
Još jedan dat, a ukraden i izvrnut
deo psihološke strukture,
ali neophodan.

Skupljajući oštrice
koje su me promašile,
sastavljam sebe u drugom konceptu.
Lažirajući svoj trenutak
smrti u nepoznatom vidu
astralne projekcije, vraćam se sama sebi.
Polako, ali sigurno.

Sanjam.
Krpeći komadiće žalosti
preko slojeva iskidane kože
zaboravljam da napravim čvorove sreće.
U zemlji nacrta i planova,
tražim pripadnost koja mi je nekad pripadala.

Sanjala sam san u paranoičnom svetu
zaboravljenih ideala.
O mestu koje prati bujnost ljudskosti,
o zemlji koja nije ograničila
ljude na nevidljive granice,
o zemlji u kojoj su anđeli sišli sa neba,
a nisu preuzeli oblike loših demona
i zahtevali naše duše.

Iz agonije bezgrešnog,
sa iskopanim dušama,
zamotana u velu neizrečenih zločina
i metaka koje probijaju čovečanstvo,
sanjala sam san iz slomljenog sveta.
Iz razbijenih očiju sa ponekim
isprekidanim snovima.
Iz srca koje je čekalo,
zadržavajući dah,
da udahne život.

Оставите одговор

Inline
Inline