fbpx

Sve što radimo sadržano je u nama, kontaminirano od strane nas

Danas je trebalo da bude sve u redu, činilo se da će biti lep dan za razmišljanje. Ali, poštar je kasnio više nego obično, i ponestalo mu je kafe. Otišao je u sobu, zloupotrebljavajući jezik, tipkajući po ekranu, obrađujući reči u glavi na neke nove načine, naginjući nokte da proveri da li je ispod njih možda sakrio neke ideje. Zašto je on više koncept, a manje osoba, zašto je njegovo vreme pre šansa nego merenje dana provedenih dok se zemlja ponovo ne okrene. Ne zna. Da li mu neko pomaže? Hajde da vidimo. Ne. Niko nikada nikome ne može pomoći.

Nezadovoljstvo mu nečujno klizi niz lice dok ne odveže misli još uvek u jutarnjim snovima, a njegove razvezane pertle prepliću se jedna u drugu, gotovo na isti način kao i špageti i meso od neobrađenih kostiju za koje je oženio usta, organizovano da se konzumira kao po sistemu. I ne prestaje da se bori, ali ne zna protiv koga. Jedino što je sigurno je da oseća isuviše, i tuđe živote na vrh svog. Sve može biti gorivo kad možete da zapalite svoju odgovornost, ali šta možete učiniti kada su vaše odgovornosti sve što postoji, neizbežno, smešno i ružno? A one ne idu na modne piste i zure u prazne a prepune reklame sa nasmejanim licima kao besposlene, već se skrivaju iza buketa i čitaju beleške direktno iz beleški filozofa, a mi smo ti koji izvršavaju njihove namene. Kakva komedija.

Tako da, u njemu je puklo, napisao je sivi roman o čoveku koji je zaglavio na pogrešnoj planeti, pustio buku kroz prozor i zamenio gorčinu za prihvatanje. I sve to je uradio pre deset ujutru. Već se bude ljudi i živo je u svetu, a u njemu zavija ranjeno dete, kroz presude ljudi i njihovu ravnodušnost. Rekao je ljudima, a troje od četrdeset njih slušalo je izvan svojih mogućnosti, da ništa ne proizilazi iz potrage za jedinstvenošću, i da uveliko venemo, pa bolje da spojimo programe i životne korake kako bismo negde opasno stvorili osećaj sreće, odjeknuće negde drugde, unutar našeg bića, jer ne postoji ništa više od toga. Sve što radimo sadržano je u nama, kontaminirano od strane nas, ali ponekad prodire izvan i utiče na tokove drugog života. Da li je to u redu sa vama? Da li se bojite, ili vam je žao, ili ste toliko preplašeni?

About the Author

Leave a Reply

You may also like these