I svi to nazivamo drugačije nego što jeste, mračni dani, tupa bol, preduga usamljenost i sramotna senka nihilizma koju želimo da nestane.
Na rubu egzistencije
Oznaka: Ambis misli
Ne gledaš kalendare, jer ne želiš zapamtiti dane koji su te ubili
Ne gledaš na sat jer se bojiš prolaznosti. A ti nestaješ sa istim tim vremenom koje uporno ide, hteo ili ne.
Volela bih da na trenutak budem ti, a da ti budeš ja
Želela bih da pronađem i pokrenem sve što niko nije. Da možeš videti šta umem.
Poričem da sam te gledao kao da će mi vazduh nestati, kao da oko nas ne postoji niko i ništa
Ne, nikada ništa nisam osećao prema tebi. Odlučujem tako. Lako, kao ti što si odlučila da me izgubiš, dozvolivši im da te ubede. Potvrđujem sve.
Obmanjivanje sebe da nije bitno što vreme teče
Još jedno bačeno obećanje. Izlizano, okorelo i bledo. Još jedno obećanje sebi da ćemo se suprotstaviti.
Njen smeh je spajao slomljene delove nesrećnih duša i budio zaspala osećanja
Pokazivala je ljudima da vredi živeti i voleti. U svima je videla dobro. U njoj su videli beskrajnu dobrotu i unutrašnju lepotu.
Kako se vratiti na nešto što su oskrnavili svojom zaslepljenošću?
Kada dvoje previše visoko lete misleći da nije dovoljno idealno ono što imaju, tada se i najmanji deo savršenstva onoga što ih je spojilo pretvori u sve ono što će ih razdvojiti.
Pretvaram se na trenutak da nema besmisla oko mene
Oslanjam se na svoju sreću. Od danas.
