• Proza

    Duhovi ne dolaze uvek u ljudskom obliku

    Znaš onaj osećaj hladnoće i mrtvila oko tvoga vrata koji ti se neočekivano prikrade krišom, uvek iza leđa, uvek za strepnju bliže? Kad ti se koža naježi na trenutak ili dva? Osećaš ga i sada. Uvek šapuće, uvek vreba. Ali kada dođe, zgrabi te za vrat i natera da vrisneš ono što se nikada ne usuđuješ izgovoriti. Kakva je to moć koju daješ telu bez lica, rukama bez kostiju, koži bez sloja, dahu bez života? Kome se to predaješ kada pomisliš da su to ruke duhova koji imaju zloćudne misli, zlobne namere? A onda se zapitaš čemu se to dobrovoljno daješ dok negiraš da je tako. Da li su to…

  • Poezija

    Uvek u centru pažnje, posvećena sebi

    Porede te sa karikaturom. Sa bludnicom koja oblači mrak kao čipku skrivenu ispod haljine. Ne mogu te podneti, ne mogu te razumeti. Oni kojima je tvoja pojava previše. Zanosna i gorda. Posvećena sebi. Uvek u centru pažnje. Nikad ne davajući je. Neodoljiva i pričljiva. Konstantno prisutna. Čak i kad napustiš prostoriju. Ali ne mogu te gledati kao umetnost oni koji ne vide ružnu stranu tebe. Razumljivo je. Umetnost ne treba biti savršena. A nekako, ti to svima jesi. Hvataš trepavicama svakog ko te zamisli golu, poznaješ svaki pogled. Kad tad odglumiš romantičnog sanjara, samo da osvojiš takve. I uvek imaš odgovor na sve. Izrađena od tulipana i šećera, mirišeš na…

  • Proza

    Prijatelji smo, kažeš

    Prijatelji smo, kažeš, dok naslanjam glavu na tvoje rame, a ti me grliš sve jače. Ako ikada pokušam da ti se približim, znam da me nećeš odbiti, jer to prijatelji ne rade, zar ne? Ali možda ću i ja početi da želim još, da želim više od tebe. Smešno je, oboje znamo da je zabranjeno, ali se osećamo slobodnije kao nikad pre. „Samo smo prijatelji“, kažeš. Ali imaš taj pogled i nesvesno podižeš obrvu kad imaš još nešto da kažeš, ali se ipak samo nasmeješ i umrsiš mi kosu, jer je to lakše od istine. I ja uradim isto, protresem glavu i okrenem glavu na drugu stranu, sumnjam da bih…

  • Poezija

    Da bi mene zadovoljio, moraš biti intelektualno visoko

    Da bi mene zadovoljio, moraš biti intelektualno visoko. Ne smeš biti ograničen, ne smeš biti nalik ničemu što je već viđeno. Meni ne treba još jedan deža vu u nizu. Mene zadovoljaju talasi beskonačnosti, stanje uma u ekstazi. Ako želiš da mi priđeš, budi siguran da si dobro potkovan. Tvoji vidici moraju biti izvan vidljivog, tvoj um se mora sudarati sa mojim mislima. Sapioseksualnost je moja orijentacija. Moj izbor je da te fizički ne doživljavam, a ti se usudi da mi priđeš, onim što poseduješ. Da bi mene zadovoljio, moraš da veruješ u sebe. Ako ja poverujem u tebe, ako ti dam deo svojih misli – to je nešto najposebnije…

  • Poezija

    Nema ništa opasnije od žene koja je načitana

    Nema ništa opasnije od žene koja je načitana. Ona poznaje dubine u kojima bi se ti odmah udavio. Pliva u različitim žanrovima sa suzama u očima, stvarajući posebne svetove i emocije koje su tebi neznantne. Kad progovori, vodi ljubav s rečima, s rečima za koje nikada nisi čuo. Niste na istom nivou. Ona ne poznaje tračeve iz okoline, ali je uvek deo tih tračeva. Nasmejana i gorda, ima sve što jedan muškarac može samo da poželi. Iz nje izviru svetovi i karakteri koji se kose sa njenom ličnošću, ali je fasciniraju. Mnogi romani govore baš o njoj. O njenom hodu kao da je ceo svet pod njenim potpeticama zapravo njen.…

  • Proza

    Da li postojimo samo zato što živimo?

    Da li je to zaista bitno? Ili se postojanje deli na neumesno poigravanje uma da nismo živi i surove istine koju živimo kada moramo da preživimo? Kada razmislite malo dublje o tome, nema dokaza koji može da potkrepi bilo koju stranu. Nema odgovora koji može da zadovolji jedan tako jedinstven sklop uma, a sama ideja da ne postojimo je neshvatljiva ljudskom. Krvarili smo zbog značenja, za nešto vredno, za nešto upečatljivo i trajno, da se trgnemo, da plačemo pod tušem dok guramo sebe, bacajući se pod slojeve spasenja, ali ispod sloja je uvek još jedan. Došli smo do pomisli na večni život ili večno prokletstvo, i jedno i drugo neodoljivo…

  • Poezija

    A ovo smo mi, plagijati svih heroja pre i posle nas

    Ovaj život. Protraćen kao venac cveća na kovčegu. Kiselo zemljište. Ako dovoljno dugo vrije, pravi zemljotres. Verujte mi, ovaj rat nema ništa sa nadom da će nas drugi spasiti. Ovaj život? Može li da utiče na heroje sa naoštrenim zubima i izrezanim butinama? Heroji koji su plesali na staklu i propali kroz njega? Znam odgovor, jer ga živim. Ovaj život. Talasi nikada ne dosežu obalu. Samo ostaju pusti krikovi i ispupčenja na njoj, a negde ispod talasa, klanica ljudi u plamenu. Trebalo je da bude njihova, ali ne mogu reći da mi nije drago što je sada moja. Plagirala sam njihova srca i učinila ih svačijim. Uzela sam zasluge za…

Inline
Inline