• Poezija

    Čovek je oblikovan u ono što svi žele, ali nikada u ono što želi biti

    Čovek se zgražava drugog čoveka kad je izložen gađenju od sopstvenog postojanja. Tu gde nema parabole i svi smo samo tačke na neopipljivoj distanci, isuviše blizu, dodirujemo se, ali ne činimo različitosti, samo otežavamo viziju. Previši isti, crni i sitni, ne pripadamo sebi, ne pripadamo drugima. I čovek nikad nije mogao da pretpostavi da će njegovo telo biti takav teret, iako je samo znak interpukcije. Predmet mnogih tragedija i neizbežan deo hiperbole. Telo se preparira svaki put kad se preda. Životinji u sebi. Grehu. Drugom čoveku. Sebi. Strahu. Bogu. Bludu. Suprotnostima. Gađenju. Nikada nije znao da će njegovo postojanje biti beskrajna žrtva između ratnih zona, sukoba, unutar domova. Nije li…

Inline
Inline