• Proza

    Prazan ram u muzeju umetnosti

    Da li se sećaš onog (be)smislenog dana? Napravio sam budalu od sebe u muzeju umetnosti stojeći u praznom ramu, pokušavajući da izgledam intelektualno. Gledala si me, sigurno misleći: „Lud ili izgubljen?„. I nisi se nasmejala meni, već slici pored. Krenuo sam kući u slepom besu, razmišljajući: „Umetnost je glupa i sama sebi se ruga„. Napravio sam još jednu sliku u svojoj glavi, posvećenu tvom potpunom neznanju moje neistražene veličanstvenosti. I znam da mrziš muziku koju slušam (ne možeš da podneseš krikove i gestikulaciju ljudi u transu), a meni je svejedno kada pustiš baladu koja te podseća na detinjstvo. Ali ne mogu da pomognem sebi, a da te ne povezujem sa…

  • Poezija

    Ne vuci me za jezik

    Ne vuci me za jezik, jer neću da ti kažem ono što želiš da čuješ. Nemoj da misliš da imaš tu moć da me uhvatiš kad sam slaba i iskoristiš to u svoje svrhe. Nećeš uspeti da me pridobiješ, nećeš čuti to što ti treba – neću ti rečima podići ego, već ću ga tišinom ubiti. Poseći će te konopac kojim držiš moje reči sa strahom da ih ne poređam ispred tebe, jer nećeš umeti da pređeš preko njih. Ne vuci me za jezik, jer će moj prag tolerancije nestati. Ja neću biti ta koja će te obasipati rečima koje žudiš da čuješ ceo život. Ne, za mene nisi vredan,…

  • Poezija

    Rastojanje

    Da li su naši molekuli vibrirali na istoj frekvenciji u prethodnim životnim vekovima? Da li smo bili prijatelji, ljubavnici, stranci?