fbpx
  • Proza

    Najbolje od mene za najgoreg tebe

    Slabost je telefon koji zvoni satima, a niko ga ne čuje - gde si ti onda, slabosti? Sišeš vazduh iz mojih pluća i onda ga držiš u svojim kad se ljubimo, vrati mi ga, donesi mi svoj glas, kožu da dodirnem, mora biti stvarno ili ništa nije. Ali da li možeš?

Inline
Inline