Tamara Stamenković
  • Ne ignoriši ono što raste u tebi zbog nečega što drugi žele posaditi

    Jedna od najtoksičnijih stvari koju možeš učiniti sebi je ignorisati ono što raste u tebi zbog nečega što drugi žele posaditi u tebi. Vremena zahtevaju strpljenje, ali nije ti uzalud dato ono što jesi. Ne kidaj svoju kožu da bi drugima bilo lakše uvući se ispod nje. Ne ubijaj ono što diše u tebi da…

  • Neki ljudi su mape, drugi mesta na njima

    Verujem da su neki ljudi brodovi, drugi destinacije. Ljudi ljudima plove, a mnogi stižu na svoje odredište onda kad postanu brodovi, ali ništa više od toga, ništa manje. Verujem da svi imaju svoju mapu. Neki ljudi su mape, drugi mesta na njima. Ja, ja sam uhvaćena pokušavajući da preplivam preko ivica na njoj. Moje plovidbe…

  • Život posle smrti u sebi

    Nikad nisam bila srećnija nego onog trenutka kad sam prestala verovati u život posle smrti. Ne one fizičke, bilo bi previše očigledno. Život posle smrti u sebi. Svaki put kad sam izdahnula ono neostvareno. Oslobodilo me je apatije i dosade, a ponovo mogu čuti sebe noću kako brojim. Ali, kako izbrojati ono sto ne možeš…

  • Reči su paraziti za moju nežnu kožu

    A onda su reči krenule da nadolaze.⠀ Jedna po jedna,⠀ takmičile su se koja će prva stići do mog tela.⠀ ⠀ Udarci bolniji od samog pendreka.⠀ Slovo po slovo, nago telo,⠀ prilepljivanje osuda za isto.⠀ ⠀ Reči su paraziti koji⠀ naseljavaju moju nežnu kožu.⠀ ⠀ Bledo mastilo⠀ poput osušene krvi⠀ tetoviralo je moje telo⠀ kako…

  • Nikad neću biti dovoljno velika da osvetlim celu prostoriju

    Ja sam Sveća, izlivena od voska. Kroz mene je provučen fitilj. Ponekad kratak, ponekad dugačak. Imam sreće ako je dugačak. Ali, to znači i da ću duže goreti. Znači da ću živeti duže, iako se svaki put osećam kao da je sve kraći. Topiću telo sopstvenim suzama, kad god odlučiš da sagoriš fitilj koji se…

  • Već su mrtve, ali one to ne znaju – jer su žive samo kad pripadaju

    Ponekad čujem samo eho onoga što sam nameravao da napišem. Krik iz pustoši koju ostavljam za sobom kad nemam više šta da dam. I krik se pretvori u eho, ubrzo nestaje u daljini. I ne mogu zaustaviti tišinu nakon, jer samo tišina pokreće moje ćutanje. Zaista je neobično što sam prihvaćen mnogo bolje onda kada…

  • Da li se usuđujem da te ovekovečim?

    Da li se usuđujem da te učinim besmrtnom? Ako pretvorim svaku osobu koju sam voleo u mastilo, neću imati vremena da izmislim nove planete. Ako ne izmislim nove planete, neću imati koga da odvedem tamo. Kidaću klišeje u prolazu, cvet po cvet, moje metafore za samo jedan iskren osećaj, skupljaću ih večno, jer na tren…

  • Ne možete izgubiti ono što nikada niste posedovali

    Kuća bez posetilaca, život bez prethodne najave, nevidljiv među zabludama i šamarima, tiho jeca iza svojih zidova, iako me steže i guši. Boca koja pluta prljavim vodama, bez pisma, bez potpisa, nema kome otići. Ta kuća je skelet, ta kuća sam ja. I skelet ima dušu. Za neke od nas, ako budemo imali sreće, nikad…