• Poezija

    Čovek koji se nerado naziva istim

    Udovolji mi, pobedi me. Ovog puta predajem svoje kosti, udovolji mi, rastavi ih na pola, pa ih smrskaj. Okusi moj gubitak, iako to možda ne zaslužujem, ali danas je takav dan, a ja živim od noći. Ne znam za načine discipline, ne poštujem ih, ne povinujem se kičmi od pravila i redosleda, već lomim svoju da ne nosim tuđe greške. Meni je poznata samo digresija od onoga što moja slabašna emocija diktira. Zato odstupam. Zato ti dajem dozvolu da iskoristiš ovaj dan, u varijaciji mojih noći. Izvoli. Ne umem da ti objasnim svoje srce, jer nisam čovek od emocija, ja sam čovek koji se nerado naziva istim. Ali daću ti…

  • Poezija

    Rascepljeni na pre i posle naših poriva

    U očaju lažemo, zavaravamo senzibilitet, pošteno gubimo, blefiramo samo postojanje u tami koja nas okružuje kao da nas guta očima sa skalpelom koji visi na donjim kapcima. Prostor između nas mogao bi biti jedna soba, jedan kontinent, koji izgleda kao da zeva, rascepljen na pre i posle naših poriva da ispunimo moreuze mozaikom od stakla, tu gde bi se beskonačnost rastvarala, i ništa ispod nas ili iznad nas ne bi postojalo, sem osećaja pada, bez kraja, u praznini bez zvezda koje bi osvetljavale paučinu u kojoj se ti i ja držimo za uzdah ili dva. To je vezivanje tebe i mene koje daje slepom vremenu i boju i vid, i…

  • Poezija

    Postaću kap u tvom oku

    Postaću kap u tvom oku, koja će skliznuti s vremena na vreme niz tvoj obraz, ali neće pasti niz njega. Obrisaćeš me, sklonićeš me sa sebe, sa ubeđenjem da je gotovo. Ali, tu tek počinje… Biću odraz tvog pogleda u ogledalu kad me tražiš nazad. Biću ti trn u oku, ali ne kao pretnja – već kao uspomena. Živeću unutar tvog oka, kao gorka suza. Skliznuću s vremena na vreme i svaki put kad me obrišeš pre nego da padnem, znaću da te još bolim. Svaki put kad besno brišeš uspomene – znaću da ti još uvek znače. Plivaću u tvojim vodama, u svemu što te muči i ne da…

  • Poezija

    Pokidaću kožu prstima punim stranih tela ispod noktiju

    Pokidaću kožu prljavim prstima punim stranih tela ispod noktiju. Razvlači se kao elastin, ubeđena da su moje šuplje kosti njen dom. Njeni slojevi su puni tragova, puni krvi. Kopam dlanovima, zarivam nokte što dublje u nju, bespomoćno. Svakog dana. Tu je. Sve više ubeđena da sam baš ja pravi za nju. Da je moje meso njeno meso. Da smo jedno. A ja znam da nismo. Svaki put kad pogledam u ogledalo, svaki put kad osetim vodu, svaki put kad obučem košulju, ja znam da nismo jedno. Ponekad ne znam da li moja koža nije moja ili ja nisam njen. Svakog dana se opipavam, ali me ona štiti. Ne da mi…

  • Poezija

    Ono što je (ne)moguće

    I tvoja ljubav je postala strani jezik za mene koji volim da slušam, ali ga ne razumem. Od tvoje omiljene muzike, koja se nalazila na prašnjavom ormaru, prisećam se kako si jedva nalazila te ploče, zamenu za mir koji si tražila. Jedva sam te našao prelazeći prašnjave puteve i nailazeći na neočekivana skretanja. Ranije, svađe su nas spajale. Često su nam pomagale da se razumemo, da pokažemo skrivene strane strahova i tajne. Sada, svađe donose samo tišinu – nepodnošljivu i neprekidnu. Pokazivajući više strana nas, kakvi smo bili i kakvi nismo. Baš tako, kao u stara vremena, ali ne izgledamo tako dobro. Kako nešto može biti zadivljujuće u vezi nas…

  • Poezija

    Uvek u centru pažnje, posvećena sebi

    Porede te sa karikaturom. Sa bludnicom koja oblači mrak kao čipku skrivenu ispod haljine. Ne mogu te podneti, ne mogu te razumeti. Oni kojima je tvoja pojava previše. Zanosna i gorda. Posvećena sebi. Uvek u centru pažnje. Nikad ne davajući je. Neodoljiva i pričljiva. Konstantno prisutna. Čak i kad napustiš prostoriju. Ali ne mogu te gledati kao umetnost oni koji ne vide ružnu stranu tebe. Razumljivo je. Umetnost ne treba biti savršena. A nekako, ti to svima jesi. Hvataš trepavicama svakog ko te zamisli golu, poznaješ svaki pogled. Kad tad odglumiš romantičnog sanjara, samo da osvojiš takve. I uvek imaš odgovor na sve. Izrađena od tulipana i šećera, mirišeš na…

  • Poezija

    Rubikova kocka

    Misterija koju retko ko može rešiti. Igra koju retko ko zna igrati. Problem koji retko ko može rešiti. Predmet koji retko ko može držati duže u ruci. Stvorena je za pametno igranje, sebično čuvanje i vešto posmatranje. Drugo ime joj je Magična kocka. Čini je neotkrivena magija i razotkrivanje. Cilj joj je da izaziva, da stvara probleme. Želi da prouzrokuje ozbiljan gubitak koncentracije. Može da izbaci iz takta svakoga ko je nije dosledan. Podmuklo se smeje svima, a niko se ne smeje njoj. Stvorena je za inteligentne umove, većina njih se ne usuđuje da joj priđe. Pokažu svoje pravo lice na prvom susretu, živci se kidaju nakon par sekundi sa…

  • Poezija

    Čovek je oblikovan u ono što svi žele, ali nikada u ono što želi biti

    Čovek se zgražava drugog čoveka kad je izložen gađenju od sopstvenog postojanja. Tu gde nema parabole i svi smo samo tačke na neopipljivoj distanci, isuviše blizu, dodirujemo se, ali ne činimo različitosti, samo otežavamo viziju. Previši isti, crni i sitni, ne pripadamo sebi, ne pripadamo drugima. I čovek nikad nije mogao da pretpostavi da će njegovo telo biti takav teret, iako je samo znak interpukcije. Predmet mnogih tragedija i neizbežan deo hiperbole. Telo se preparira svaki put kad se preda. Životinji u sebi. Grehu. Drugom čoveku. Sebi. Strahu. Bogu. Bludu. Suprotnostima. Gađenju. Nikada nije znao da će njegovo postojanje biti beskrajna žrtva između ratnih zona, sukoba, unutar domova. Nije li…