• Poezija

    Ono što je (ne)moguće

    I tvoja ljubav je postala strani jezik za mene koji volim da slušam, ali ga ne razumem. Od tvoje omiljene muzike, koja se nalazila na prašnjavom ormaru, prisećam se kako si jedva nalazila te ploče, zamenu za mir koji si tražila. Jedva sam te našao prelazeći prašnjave puteve i nailazeći na neočekivana skretanja. Ranije, svađe su nas spajale. Često su nam pomagale da se razumemo, da pokažemo skrivene strane strahova i tajne. Sada, svađe donose samo tišinu – nepodnošljivu i neprekidnu. Pokazivajući više strana nas, kakvi smo bili i kakvi nismo. Baš tako, kao u stara vremena, ali ne izgledamo tako dobro. Kako nešto može biti zadivljujuće u vezi nas…

  • Poezija

    Uvek u centru pažnje, posvećena sebi

    Porede te sa karikaturom. Sa bludnicom koja oblači mrak kao čipku skrivenu ispod haljine. Ne mogu te podneti, ne mogu te razumeti. Oni kojima je tvoja pojava previše. Zanosna i gorda. Posvećena sebi. Uvek u centru pažnje. Nikad ne davajući je. Neodoljiva i pričljiva. Konstantno prisutna. Čak i kad napustiš prostoriju. Ali ne mogu te gledati kao umetnost oni koji ne vide ružnu stranu tebe. Razumljivo je. Umetnost ne treba biti savršena. A nekako, ti to svima jesi. Hvataš trepavicama svakog ko te zamisli golu, poznaješ svaki pogled. Kad tad odglumiš romantičnog sanjara, samo da osvojiš takve. I uvek imaš odgovor na sve. Izrađena od tulipana i šećera, mirišeš na…

  • Poezija

    Rubikova kocka

    Misterija koju retko ko može rešiti. Igra koju retko ko zna igrati. Problem koji retko ko može rešiti. Predmet koji retko ko može držati duže u ruci. Stvorena je za pametno igranje, sebično čuvanje i vešto posmatranje. Drugo ime joj je Magična kocka. Čini je neotkrivena magija i razotkrivanje. Cilj joj je da izaziva, da stvara probleme. Želi da prouzrokuje ozbiljan gubitak koncentracije. Može da izbaci iz takta svakoga ko je nije dosledan. Podmuklo se smeje svima, a niko se ne smeje njoj. Stvorena je za inteligentne umove, većina njih se ne usuđuje da joj priđe. Pokažu svoje pravo lice na prvom susretu, živci se kidaju nakon par sekundi sa…

  • Poezija

    Čovek je oblikovan u ono što svi žele, ali nikada u ono što želi biti

    Čovek se zgražava drugog čoveka kad je izložen gađenju od sopstvenog postojanja. Tu gde nema parabole i svi smo samo tačke na neopipljivoj distanci, isuviše blizu, dodirujemo se, ali ne činimo različitosti, samo otežavamo viziju. Previši isti, crni i sitni, ne pripadamo sebi, ne pripadamo drugima. I čovek nikad nije mogao da pretpostavi da će njegovo telo biti takav teret, iako je samo znak interpukcije. Predmet mnogih tragedija i neizbežan deo hiperbole. Telo se preparira svaki put kad se preda. Životinji u sebi. Grehu. Drugom čoveku. Sebi. Strahu. Bogu. Bludu. Suprotnostima. Gađenju. Nikada nije znao da će njegovo postojanje biti beskrajna žrtva između ratnih zona, sukoba, unutar domova. Nije li…

Inline
Inline