Najvažnije je da shvatite da su ljudi iskompleksirani, mali i bedni i da naspram onih koji nemaju kompleks niže vrednosti padaju u senku i zaborav. Tako da, pre no što briznete u plač, razmislite o sopstvenoj vrednosti i uporedite sebe sa tim istim ljudima. Ako ste slični iskompleksiranim minijaturama, zajedno tonete i padate u zaborav.
-
-
Da li postojimo samo zato što živimo?
Da li je to zaista bitno? Ili se postojanje deli na neumesno poigravanje uma da nismo živi i surove istine koju živimo kada moramo da preživimo? Kada razmislite malo dublje o tome, nema dokaza koji može da potkrepi bilo koju stranu. Nema odgovora koji može da zadovolji jedan tako jedinstven sklop uma, a sama ideja da ne postojimo je neshvatljiva ljudskom. Krvarili smo zbog značenja, za nešto vredno, za nešto upečatljivo i trajno, da se trgnemo, da plačemo pod tušem dok guramo sebe, bacajući se pod slojeve spasenja, ali ispod sloja je uvek još jedan. Došli smo do pomisli na večni život ili večno prokletstvo, i jedno i drugo neodoljivo…
-
Šta predstavlja sećanje?
A mi, ljudi, sa tendecijom da razmišljamo i više nego što moramo, izazovemo ih da se premotavaju u našoj glavi, iznova i iznova...
-
Danas imaš potpunu slobodu da budeš – žena
Zaslužila si to, zaslužila si da predahneš. Suviše dugo nosiš terete, potrebne i nepotrebne. Suviše dugo brineš o svemu, zaslužila si da odmoriš.
-
Pretvaram se na trenutak da nema besmisla oko mene
Oslanjam se na svoju sreću. Od danas.
-
Njena krila su sve što je ostalo od nas
Kao da me je okrivila za njen pad, i sada sam ovde da se suočim sa svime.
-
Regeneracija sebe
Lepimo kožu da je ponovo nasledimo. Na kraju krajeva, mi smo tamo gde presečemo sebe, gde zaista počinjemo dok niko ne gleda.
-
Da li si došla zbog posla ili zadovoljstva?
Kažu da si donela svoju odluku, i da ćeš uvek birati „posao“ u kome si tako dobra da se zasitiš zadovoljstvom nakon.
