• Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Voliš taj mač, kao da si rođen s njim umesto ruke

    Nisu zatvor misli koje pritiskaju tvoju lobanju dok ne smrskaju rešetke koje sam ređaš da se zaštitiš od terorista. Zatvor si sam sebi. Nije istina da živiš i dišeš, i jecaš i izvrćeš svoje iznutrice na sve pogrešne načine onda kad se povinuješ lažima koje ne prepoznaješ, jer nisi žrtva više nego što su drugi. Nekad je krivac nevin, a žrtva kriva. Lako je dopustiti da gaze po tebi cipelama od zavisti i koristi, od nesreće i neznanja kad nakon toga obuješ te iste cipele, jer, vidi preokreta – koriste tvoje. I bez imalo sumnje ćeš reći da nisu, jer zašto bi pokazao golo telo i otiske od njih kad…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Iskasapljeni san može trajati ceo život ako ga dobro neguješ

    Osećam tvoje pokrete u meni, mesnati ukus poslušnosti, fraktalnu dinamičost balerine, vidim tvoja krvava minijaturna stopala kako ostavljaju tragove oko mene, ubrzanim tempom, i svaki otisak stopala priča romane. Vidim te kako stružeš noktima ivice svog predkodiranog postojanja ne znajući šta ti nedostaje dok ne prestaneš da se okrećeš u zanosu egzistencijalne krize. Posekao sam prst na toj istini pokušavajući da te zaustavim, kidajući svoje meso da ućutkam tvoj glas kad me pitaju kako se osećaš, ali kad čovek oseća tuđe pokrete u sebi zaboravi kako je vrteti se u svom telu. Krvarila si i krvarila, u velikim slovima negacije. Ljudi su mi nudili salvete, ali ništa te nije moglo…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Da li se usuđujem da te ovekovečim?

    Da li se usuđujem da te učinim besmrtnom? Ako pretvorim svaku osobu koju sam voleo u mastilo, neću imati vremena da izmislim nove planete. Ako ne izmislim nove planete, neću imati koga da odvedem tamo. Kidaću klišeje u prolazu, cvet po cvet, moje metafore za samo jedan iskren osećaj, skupljaću ih večno, jer na tren me čine živim. Pisaću njihova imena crnom bojom na zadnjoj stranici knjige, i onda ću ih tretirati poput presovanog cveća koje me uvek privlačilo pored puteva promiskuiteta. I kupovaću vreme kidajući ih iz zemlje dok se ne usudim da tebe učinim besmrtnom. Na ovaj način jasno vidim ponovljene zločine protiv zdravog razuma, trezvenost u pijanom…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Samospoznaja kroz reči

    Udahni duboko i reci sebi: Srećna Nova Godina!

    Pre nego što se zapitaš šta je toliko posebno u načinu na koji kazaljke sata prelaze 12 i uđeš u „Novu godinu“ – daj sebi sekundu da shvatiš. Šta je toliko posebno na ovoj zemlji što tera ljude da tog dana imaju potrebe za novogodišnjim željama i rezolucijama. Verovatno već razmišljaš o tome kako je potrebno mnogo više od promene na kalendaru da se te promene zaista dogode. Budi sarkastična i za kraj ove godine, u redu je, ali… Pre nego što odlučiš da je i ova godina prošla kao i svaka prethodna, zastani na trenutak. Skini masku koju vučeš godinama i udahni duboko, bez nje. Da li shvataš da…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Verujem da mogu ispočetka skrojiti svoj početak

    Dajem stvarnosti šansu, ali ne srljam slepo u njene odaje, ne padam lako na svaki šum kao kad sam bio dete. Predajem se svetu koji širi ruke da me zagrli ili smrska, rizikujem. Čučnem samo da provirim kroz posekotinu na desnom dlanu, da podsetim sebe kako sam krvario da zaštitim ono što je moje. I sećam se da zaboravljam, jer lakše je pritisnuti palčevima kapke nego pustiti da se izlije bol i potopi te. Ali dajem šansu zidovima koji me smanjuju čim izgovorim naglas tajne koje čuvam od sebe, rizikujem. Možda naprave prostora da provučem kroz njih ovo telo koje ljudi vide danas, a zaborave već sutra na šta ih…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Samospoznaja kroz reči

    Nesigurnost

    Da li znaš šta je nesigurnost i gde se krije? Da li si ti nesigurna? Da li smo svi pomalo takvi? Ta nesigurnost se vešto krije i kamuflira. Jednog trenutka će biti u obliku odeće, drugog trenutka će se modifikovati kroz tvoju plejlistu, a već narednog će biti u načinu na koji se predstavljaš ljudima. Nesigurnost. Koliko dugo je prošlo od trenutka kad si raširila svoje ruke u masi ljudi gledajući u nebo, radujući se kiši koja pljušti? Umesto toga, uklapaš se u tu istu masu i stapaš se sa njom. Postaješ jednobojna u krugu ljudi sa istom aurom – sivom. Tvoja nesigurnost se krije iza prstiju koji nežno hvataju…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Rascepljeni na pre i posle naših poriva

    U očaju lažemo, zavaravamo senzibilitet, pošteno gubimo, blefiramo samo postojanje u tami koja nas okružuje kao da nas guta očima sa skalpelom koji visi na donjim kapcima. Prostor između nas mogao bi biti jedna soba, jedan kontinent, koji izgleda kao da zeva, rascepljen na pre i posle naših poriva da ispunimo moreuze mozaikom od stakla, tu gde bi se beskonačnost rastvarala, i ništa ispod nas ili iznad nas ne bi postojalo, sem osećaja pada, bez kraja, u praznini bez zvezda koje bi osvetljavale paučinu u kojoj se ti i ja držimo za uzdah ili dva. To je vezivanje tebe i mene koje daje slepom vremenu i boju i vid, i…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Proza

    Energetski vampiri

    Da li ste upoznali ljude koji vas čine umornim i slabim i čine vaše prisustvo suvišnim? Vaše biće isprekidanim, a misli nepotpunim? Da li ste ikada upoznali ljude koji su toliko morbidni, oni koji samo sišu tuđe energije i prisvajaju ih u lični ambis, skupljaju i upijaju, kasnije reflektujući ih na vas? U stanju su da vam povuku i poslednji komad kože, iskidaju ga i naprave od vas samo skelet krhkih kostiju skrivenih ispod te sjajne, čiste kože ispod koje beže. Da, poznajete takve ljude i postajete takvi. Svi oni teže ka tome da postanu skup različitih osoba da se izgube u svim tim ličnostima, boreći se sami sa sobom,…