fbpx
  • Poezija

    Violina

    Ovog puta sam uspeo da pročitam njene misli, laganim pokretima prstima sam je uzeo u svoje ruke. “Sviraj na meni… dok ti prsti ne prokrvare“ Poznajem je vrlo dobro, znam njene slabe tačke; ima ih četiri, čista kvinta. Ja sam Lutier, poznajem je najbolje. Uhvatio sam je za vrat, levom rukom sam je upoznao sa svojim dodirom i prstima; njen vrat se naježio, a telo postepeno pomeralo. U istom ritmu smo se kretali, desna ruka je određena za kvalitet njenog tona, imam svoje načine da je izazovem; martele, detaše, sotije, spikato… Naštimao sam je, sve bržim pokretima ruku sam joj pokazao svoje iskustvo, znala je da može da mi veruje.…

Inline
Inline