Poezija

Vetar

Nestaću sa vetrom,
jednog dana.
Postaću vetar
u kasnim večernjim satima.
Biću deo netaknute slobode,
postaću sloboda;
dozvoliću slobodi vetra
da me oslobodi.
Jednog dana ću nestati,
ostavljaću razne tragove,
u večernjim šetnjama;
u ranim jutarnjim satima,
postaću najlepši deo leta.
Ujedno ću i naučiti da letim,
između pramenova kose,
smatraću ih izazovom.
Nosiću razne parfeme,
ulepšavaću i uništavaću
mnoge trenutke
u preostalim životima.
Postaću vetar jednog dana;
nestaću sa njim,
biću jeziva hladnoća
i omiljena letnja prilika.
Praviću velike štete,
razgoreću velike plamenove;
biću slobodan
da slobodu kontrolišem.
Jednog dana,
nestaću sa vetrom,
postaću kao on.

Оставите одговор