Poezija

Vrati mi sve

Vrati mi vatru koju si ukrala sa mojih usana.
Vrati mi svaki zagrljaj koji je čuvao tvoj svet od raspadanja.
Svaki uzdah, svaki vrhunac koji su naša tela delila,
sve skrivene osmehe, glasne suze, nežna šaputanja.
Vrati mi sve nazad, sve što je potrošeno na tebe,
a istrošeno od mene.

Vrati mi osećaj slobode i sreću koju si spakovala sa sobom.
Pogledaj oko sebe, negde u fioci zaboravljenih stvari
leži moj smeh, koji si takođe odnela sa sobom kada si otišla.
Vrati mi nazad neispavane noći gde sam još uvek
mislio o životu sa tobom, a sada bez tebe.
Svaka pomisao na moju prošlost, sadašnjost, budućnost.
Moj pogled kada se okreneš dok izlaziš.
Da li ga se setiš kada preturaš po stvarima u svom koferu?
Te poglede sam izgubio od kada se vrata ne otvaraju.
Ostala su zatvorena.

Vrati mi nazad sve što si uzela od mene.
Bio sam rasut u komade kada si me pronašla,
ali si izabrala samo najdraže delove kad si otišla.
Sada sam samo deo te osobe,
ostavljen sa pokvarenim delovima,
pokušavajući da ih održim u životu.
Ali delove koje si uzela zauzimali su najveći deo mog prostora.
Sada su ispunjeni prazninom, šupljinom,
baš kao i ja, rasut na prolazne misli o neprolaznim situacijama.

Za sobom si ostavila samo uzdahe i sećanja.
Sećanja na tvoje glupe slatke navike, naporne rasprave,
način na koji si radila sve što si želela.
Način na koji si pevala omiljenu pesmu,
na koji je tvoja kosa bila zamršena na jastuku,
način na koji si odmarala nakon iscrpljujućeg dana
stavljajući glavu na moje rame,
način na koji si se uvijala kada odlutam.
Ostala je težina tvog tela,
ukus tvog jezika, dodir tvojih prstiju.

Svaki trenutak buđenja gledajući u tebe,
blicevi najlepših trenutaka i poljubac za buđenje.
Ponekad je toliko posebno, samo prisećajući se
tvog postojanja, tvog smeha koji i dalje čujem
kako odzvanja u rupi gde je moje srce nekada bilo.
Zvuk je isti, ali osećaj ubija.
I to si uzela sa sobom, kao običan suvenir.
Tvoj pogled je uvek ispred mene, u šta god da gledam.
Tvoj glas još uvek gori u mojim ušima,
šaptajući ispovesti o ljubavi i prevari.
Mrmljajući poslednje „zbogom“ zato što jednostavno ne ide.

Barem mi možeš vratiti nazad moje vreme,
za koje se ispostavilo da je pogrešno.
Vrati mi trenutke zbog kojih sam živeo ispunjeno,
sa ljudima, u samoći, u sreći, u tuzi i verovatno u svemu između.
Vrati mi svaki minut mog divljenja tebi i svemu što jesi,
zato što sam želeo da verujem da si ništa sem savršenstva.
Ostani takva, barem za kraj,
kada si već uzela naš početak pre nego da počne.

Ostavite odgovor

Inline
Inline